JUTARNJA BASNA

  Nedelja je. Sunce je okupalo moju sobu. Budim se uz zvuke poznate pesme koja dopire sa TV-a. Trljam oči polako, sanjivo ih otvaram i kao da duplirano na ekranu vidim brojku koja označava trenutnu temperatutru u mom rodnom mestu, -88 C. Shvatam da je jako hladno ali već sledećeg trenutka ova informacija je prošlost za mene.
Nevoljno ustajem. Spremam krevet i obučena odlazim u kuhinju kod mame i tate. Zatičem ih kako razgovaraju o trenutnoj političkoj situaciji uz prvu jutarnju kafu. Majka mi saopštava da moram otići u kupovinu. Bunim se i predlažem da to umesto mene učini moja sestra. Majka gubi strpljenje i oštro naređuje da baš ja to uradim. Teško prihvatam obavezu koja me učini nervoznom i u trenutku tužnom i nesrećnom. Oblačim vuneni džemper i jaknu i krećem mlitavim korakom ka obližnjoj prodavnici. Ulice su prazne. Obuzela  ih je tišina koju naruše tek po neka kola koja toliko brzo projure mojom ulicom da ih mnogi i ne primete. Nedelja je- neradni dan a i hladno je. Osećam jačinu hladnoće koja me šiba po obrazima udvostručeno za svaki onaj stepen na ekranu. Vetar se nemirno poigrava mojom kosom i svaka bitka sa njim pri pokušaju kroćenja mojih braon vlasi je izgubljena. Hladnoća se uvlači u moje cipele, nagriza prste na nogama. Hodam brže ne bi li je ostavila negde uz put. Bezuspešno. Zamičem iza ugla ulice i predamnom se ukaza još veća i prostranija ulica. U ruci držim novačanik a svakog trenutka mi se čini da će pod sledećim naletom hladnoće moji crveni prsti popustiti. U daljini vidim gomilu ljudi u frakovima. Odmah mi je kroz glavu proletelo pitanje: Šta li radi tolika gospoda na sred ulice po ovoj hladnoći? Hitam ka njima sve brže jer me radoznalost na to nagoni a misli se nezadrživo roje. Ova gospoda mi liče na crno-bele ptice koje isključivo žive na južnom polu. Moje znanje iz biologije pokušava da potisne ovu misao, ali ona sa svakim približenim korakom nadire sve jače i probija blokade utemeljenog znanja. Da, to su oni- PINGVINI. Vidim i kako komšija Zoran upravo izlazi na drum i kreće u pravcu njih. Strepim od njihovog susreta, od toga kako će on reagovati kad ih vidi, a ipak je to i veliko olakšanje za mene, nisam prva koja će imati bliski kontakt sa njima. Sad kad sam sigurna da su to zaista pingvini, zaokuplja me pitanje: šta će oni tu? Mi živimo na severnoj Zemljinoj polulopti-koliko se sećam lekcije iz geografije. Odgovor dolazi iz scene koja se odigrava na par metara od mene. Te ptice sa njima svojstvenim hodom, nalik na onaj koji je dočaravao legendarni Čarli Čaplin, polako gegajući kreću se ka komšiji. Prilaze mu, zauzimaju stav sa ispruženim krilom, kao da prose i čekaju milostinju. Komšija mirno prolazi, neprimetivši ih a njihovo lice preplavi seta(bol) i pognute glave se povukoše nazad u stranu. Osetih sažaljenje i pre nego što sam došla do njih izvadila sam sav sitan novac. Svaki dinar sam čvrsto držala u stegnutoj ruci kojoj hladnoća sad po prvi put popusti. Srce je jako udaralo i jedva sam čekala da im spremljeni novac predam. Stavljajući novac na promrzlo krilo ove ptice koju je nada već odavno napustila, ona se trže, uputi pogled ka meni i ja osetih olakšanje. U trenutku sam shavtila da činim pravu stvar jer : Pingvini žickaju za čaj. Shvatate li sad koliko je bilo hladno?

ISTINA

Svakog dana, svakog trena
za istinom neko traga
oseća, na očima mu je mrena,
sam bi da je skine, bez prstiju maga.

Gde se krije ta svetlost bela,
treperavog i-a postojanog sjaja?
Zvona istine su uvek cela,
mudrošću ispunjena do beskraja.

Istina je uvek u nama i svuda oko nas,
čista kao mleko,
nekad  treba vremena da dopre njen glas,
glas koji se čuje daleko.

Snaga istine teret laži lako savladava,
melem je za sve boljke
tragom čak i korov zakopava

POZDRAVLJAM

Pozdravljam iskrene i poštene,
sve koje toplinom isijavaju
i one dobročinstvom nagnane
što duhovnošću lica oslikavaju.         

Pozdravljam hrabre i uporne,
sve koje dostojanstvom odišu
i one pravdoljubivo uzorne
što optimizmom život pišu.

Pozdravljam talentovane i maštovite,
Sve koji žive svoj sanjani san
I one nadom darovite
Koja im vodi svaki novi dan.

Pozdravljam čistoću srca i misli,
Sve koji umeju voleti
I one koji su od ljubavi pokisli
Jer kapima ljubavi ne treba odoleti.

Pozdravljam bistrinu uma,
Sve koji su kadri učiti
I one saznanjem izgrađenog razuma
Koji će im život zanimljivim učiniti.

Pozdravljam dobre i plemenite,
Sve koji za oproštaj znaju moliti
I one u veri kamenite